Kada uređujem kuhinjski ormarić, prvo razmišljam o tome koje komade uzimam najčešće i koliko lako treba da im priđem. Visina polica nije samo estetika, već direktno utiče na tempo kuvanja i na to da li ću se stalno saginjati ili istezati. Dobar raspored smanjuje broj „privremenih“ gomila na radnoj ploči.

Suština je da se police planiraju prema realnoj upotrebi, a ne prema pretpostavci da je sve standardne visine. Različiti tanjiri, činije, šolje i čaše imaju različite visine i stabilnost pri slaganju. Kada visine nisu usklađene, prostor se gubi, a posuđe se češće kači i pomera.

Prvo merim posuđe pre nego što odlučim razmake između polica. Izmerim najviši komad u grupi (npr. čaše na stalku, činije sa poklopcem) i dodam malu rezervu da mogu bez zapinjanja da ih izvučem. Tako izbegavam situaciju da nešto staje „na milimetar“ i svako vađenje postane neprijatno.

Zatim razmišljam o ergonomskom dosegu: ono što koristim svakodnevno stavljam između visine struka i visine očiju. Na toj zoni mi je najlakše da izvadim i vratim predmet bez naprezanja i bez rizika da udarim ivicu police. Ređe korišćene stvari mogu ići niže ili više, ali uz jasnu logiku.

Za čaše i šolje mi pomaže da ih grupišem po visini i načinu odlaganja, posebno ako ih slažem jednu u drugu. Čaše koje su više ili osetljivije ostavljam sa više prostora iznad, da ne udaraju pri podizanju. Šolje sa ručkama zahtevaju i bočni prostor, pa im ne pravim prenizak razmak koji tera ručke da se „zaglave“ jedna u drugu.

Veliki tanjiri i plitice traže kombinaciju adekvatne visine i dobre dubine police. Ako je polica preplitka, tanjir može da „viri“ i bude nestabilan pri izvlačenju. Ako je dovoljno duboka, ali razmak previsok, često dobijem praznu zonu iznad koja se ne koristi.

Kombinovanje polica i fioka često reši problem najtežih komada. Teže činije, šerpe ili veći setovi tanjira mi bolje funkcionišu u donjim fiokama sa punim izvlačenjem, jer ne moram da „ronim“ rukom u dubinu. Na policama ostavljam lakše i češće korišćene komade, gde je brz pristup važniji od nosivosti.

Pristup gornjim policama planiram tako da se tamo ne nalaze predmeti koje skidam više puta dnevno. Za gornju zonu biram laganije stvari i one koje ređe koristim, poput rezervnih čaša ili sezonskih činija. Ako često koristim gornju policu, razmislim o pomoćnoj stabilnoj stepenici ili o reorganizaciji da najčešće stvari budu niže.

Podešavanje polica po potrebi mi je najlakši način da kuhinja „raste“ sa navikama. Ako se pojavi novi aparat, veći bokal ili drugačiji set tanjira, pomerim jednu policu i prilagodim cele grupe. Bolje je povremeno korigovati raspored nego trpeti lošu postavku mesecima.