Koje posuđe tačno planiramo da smestimo i gde se najčešće koristi? Napravimo kratku listu: tanjiri (mali, veliki), činije (plitke, duboke), šolje i čaše, poslužavnici i veće činije. Zatim zabeležimo koliko često se svaki tip koristi, jer učestalost direktno određuje koliko „blizu ruke” treba da bude.

Kojim alatima merimo i kako da dobijemo pouzdne dimenzije? Najpraktičniji su metar, lenjir, šubler (ako ga imamo) i komad papira za skicu, a korisna je i libela za proveru ravnosti. Merimo visinu i prečnik najvišeg i najšireg komada iz svake grupe, ne proseke. Dodamo i mali „luft” za lako vađenje i vraćanje posuđa bez struganja.

Kako da odredimo ergonomsku zonu dohvata za našu kuhinju? Kao tim, uzmemo u obzir visinu korisnika i najčešće kretanje između sudopere, mašine za sudove i radne ploče. Najudobnije je da se svakodnevni komadi nalaze u zoni između nivoa struka i očiju, gde se ruka najmanje napreže. Ređe korišćene stvari mogu ići više ili niže, ali uz jasnu logiku rasporeda.

Kolika visina police je dobra za tanjire, posebno za velike komade? Za standardne i velike tanjire obično je dovoljno planirati policu tako da složeni stek ima prostora iznad za prste i lako izvlačenje. Ako imate posebno velike tanjire ili tanjire sa visokim obodom, merimo stek od 10–12 komada i dodamo rezervu. Za veoma velike tanjire često je praktičnija niža ili srednja polica, da se izbegne nezgodno podizanje iznad ramena.

Šta radimo sa činijama različitih dubina? Duboke činije i salatijere traže više vertikalnog prostora nego plitke, pa ih grupišemo odvojeno umesto da ih mešamo u jedan stek. Merimo najdublju činiju i proverimo da li se može slagati bez klizanja, jer to menja ukupnu visinu steka. Ako imate poslužne činije većeg prečnika, razmislimo o jednoj „visokoj” polici ili o mestu gde se mogu odložiti uspravno.

Gde je najbolje mesto za čaše i šolje i koliki razmak planirati? Za šolje je važno da ručka ne zapinje, pa ostavimo dovoljno bočnog i vertikalnog prostora da se lako hvata. Za čaše proverimo najvišu čašu koju koristimo (vino, pivo, visoke čaše) i planiramo visinu prema njoj, uz dodatak za bezbedno spuštanje. Ako koristite držače za čaše (viseće), proverimo i potrebnu visinu „ispod” police da čaše ne dodiruju površinu ispod.

Kako organizujemo otvorene police da izgledaju uredno i ostanu praktične? Na otvorenim policama bolje rade ponavljajuće grupe: jedan tip tanjira po polici, zatim činije, pa čaše, umesto mešanja. Teže i vizuelno „krupnije” stvari držimo niže, a lakše i češće korišćene u srednjoj zoni. Ograničimo broj gomila na svakoj polici da čišćenje i vraćanje posuđa ostanu jednostavni.

Gde ide najteže posuđe i kako planirati donje nivoe? Teški setovi, velike činije od keramike i masivni poslužavnici najbolje su na donjim policama, kako bismo smanjili rizik od ispadanja i opterećenja leđa. Ako su donje police duboke, dodamo organizatore ili klizne elemente da ne moramo da „ronimo” rukom do pozadine. Uvek proverimo nosivost polica i raspored težine, posebno kod dužih raspona.